рушити

Serbo-Croatian

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *rušiti.

Pronunciation
  • IPA(key): /rûʃiti/
  • Hyphenation: ру‧ши‧ти

Verb

ру̏шити impf (Latin spelling rȕšiti)

  1. (transitive, intransitive) to demolish, raze
  2. (transitive, intransitive) to destroy, wreck (also figuratively)
  3. (reflexive) to collapse, fall to pieces

Conjugation
Conjugation of рушити
Infinitive: рушити Present verbal adverb: ру̏ше̄ћи Past verbal adverb: — Verbal noun: ру̏ше̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present рушим рушиш руши рушимо рушите руше
Future Future I рушит ћу1
рушићу		 рушит ћеш1
рушићеш		 рушит ће1
рушиће		 рушит ћемо1
рушићемо		 рушит ћете1
рушићете		 рушит ће1
рушиће
Future II бу̏де̄м рушио2 бу̏де̄ш рушио2 бу̏де̄ рушио2 бу̏де̄мо рушили2 бу̏де̄те рушили2 бу̏дӯ рушили2
Past Perfect рушио сам2 рушио си2 рушио је2 рушили смо2 рушили сте2 рушили су2
Pluperfect3 би̏о сам рушио2 би̏о си рушио2 би̏о је рушио2 би́ли смо рушили2 би́ли сте рушили2 би́ли су рушили2
Imperfect рушах рушаше рушаше рушасмо рушасте рушаху
Conditional I рушио бих2 рушио би2 рушио би2 рушили бисмо2 рушили бисте2 рушили би2
Conditional II4 би̏о бих рушио2 би̏о би рушио2 би̏о би рушио2 би́ли бисмо рушили2 би́ли бисте рушили2 би́ли би рушили2
Imperative — руши — рушимо рушите —
Active past participle рушио m / рушила f / рушило n рушили m / рушиле f / рушила n
Passive past participle рушен m / рушена f / рушено n рушени m / рушене f / рушена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms

Ukrainian

Etymology

Inherited from Old East Slavic рꙋшити (rušiti), from Proto-Slavic *rušiti. By surface analysis, рух (rux) +‎ -ити (-yty).

Pronunciation
  • IPA(key): [ˈruʃete]
  • Audio(file)

Verb

ру́шити • (rúšyty) pf (imperfective руша́ти or ру́хати)

  1. (intransitive) to move out, to set off, to depart
  2. (transitive) to move, to shift, to set in motion

Conjugation
Conjugation of ру́шити, ру́шить (class 4a, perfective, transitive)
For declension of participles, see their entries. Adverbial participles are indeclinable.
perfective aspect
infinitive ру́шити, ру́шить
rúšyty, rúšytʹ
participles present tense past tense
active — —
passive — ру́шений
rúšenyj
impersonal: ру́шено
rúšeno
adverbial — ру́шивши
rúšyvšy
present tense future tense
1st singular
я		 — ру́шу
rúšu
2nd singular
ти		 — ру́шиш
rúšyš
3rd singular
він / вона / воно		 — ру́шить
rúšytʹ
1st plural
ми		 — ру́шим, ру́шимо
rúšym, rúšymo
2nd plural
ви		 — ру́шите
rúšyte
3rd plural
вони		 — ру́шать
rúšatʹ
imperative singular plural
first-person — ру́шмо
rúšmo
second-person руш
ruš		 ру́ште
rúšte
past tense singular plural
ми / ви / вони
masculine
я / ти / він		 ру́шив
rúšyv		 ру́шили
rúšyly
feminine
я / ти / вона		 ру́шила
rúšyla
neuter
воно		 ру́шило
rúšylo

Derived terms
Prefixed verbs
  • ви́рушити pf (výrušyty), вируша́ти impf (vyrušáty)
  • зру́шити pf (zrúšyty), зруша́ти impf (zrušáty)
  • обру́шити pf (obrúšyty), обру́шувати impf (obrúšuvaty)
  • обру́шитися pf (obrúšytysja), обру́шуватися impf (obrúšuvatysja)
  • пору́шити pf (porúšyty), пору́шувати impf (porúšuvaty)
  • розру́шити pf (rozrúšyty), розруша́ти impf (rozrušáty)

References
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.