разлучивати
Serbo-Croatian
    
    Pronunciation
    
- IPA(key): /razlut͡ʃǐːʋati/
- Hyphenation: раз‧лу‧чи‧ва‧ти
Verb
    
разлучи́вати impf (Latin spelling razlučívati)
- (transitive) to separate
- (transitive, reflexive) to discriminate, discern
Conjugation
    
Conjugation of разлучивати
| Infinitive: разлучивати | Present verbal adverb: разлу̀чујӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: разлучи́ва̄ње | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | разлучујем | разлучујеш | разлучује | разлучујемо | разлучујете | разлучују | |
| Future | Future I | разлучиват ћу1 разлучиваћу | разлучиват ћеш1 разлучиваћеш | разлучиват ће1 разлучиваће | разлучиват ћемо1 разлучиваћемо | разлучиват ћете1 разлучиваћете | разлучиват ће1 разлучиваће | 
| Future II | бу̏де̄м разлучивао2 | бу̏де̄ш разлучивао2 | бу̏де̄ разлучивао2 | бу̏де̄мо разлучивали2 | бу̏де̄те разлучивали2 | бу̏дӯ разлучивали2 | |
| Past | Perfect | разлучивао сам2 | разлучивао си2 | разлучивао је2 | разлучивали смо2 | разлучивали сте2 | разлучивали су2 | 
| Pluperfect3 | би̏о сам разлучивао2 | би̏о си разлучивао2 | би̏о је разлучивао2 | би́ли смо разлучивали2 | би́ли сте разлучивали2 | би́ли су разлучивали2 | |
| Imperfect | разлучивах | разлучиваше | разлучиваше | разлучивасмо | разлучивасте | разлучиваху | |
| Conditional I | разлучивао бих2 | разлучивао би2 | разлучивао би2 | разлучивали бисмо2 | разлучивали бисте2 | разлучивали би2 | |
| Conditional II4 | би̏о бих разлучивао2 | би̏о би разлучивао2 | би̏о би разлучивао2 | би́ли бисмо разлучивали2 | би́ли бисте разлучивали2 | би́ли би разлучивали2 | |
| Imperative | — | разлучуј | — | разлучујмо | разлучујте | — | |
| Active past participle | разлучивао m / разлучивала f / разлучивало n | разлучивали m / разлучивале f / разлучивала n | |||||
| Passive past participle | разлучиван m / разлучивана f / разлучивано n | разлучивани m / разлучиване f / разлучивана n | |||||
| 1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
 | |||||||
Related terms
    
- разлу́чити pf
    This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.