пожељети

See also: пожелети

Serbo-Croatian

Alternative forms

Etymology

From по- +‎ жељети.

Pronunciation
  • IPA(key): /poʒěʎeti/
  • Hyphenation: по‧же‧ље‧ти

Verb

пожѐљети pf (Latin spelling požèljeti)

  1. (transitive) to wish (+ accusative or genitive)

Conjugation
Conjugation of пожељети
Infinitive: пожељети Present verbal adverb: — Past verbal adverb: пожѐље̄вши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present пожелим пожелиш пожели пожелимо пожелите пожеле
Future Future I пожељет ћу1
пожељећу		 пожељет ћеш1
пожељећеш		 пожељет ће1
пожељеће		 пожељет ћемо1
пожељећемо		 пожељет ћете1
пожељећете		 пожељет ће1
пожељеће
Future II бу̏де̄м пожелио2 бу̏де̄ш пожелио2 бу̏де̄ пожелио2 бу̏де̄мо пожељели2 бу̏де̄те пожељели2 бу̏дӯ пожељели2
Past Perfect пожелио сам2 пожелио си2 пожелио је2 пожељели смо2 пожељели сте2 пожељели су2
Pluperfect3 би̏о сам пожелио2 би̏о си пожелио2 би̏о је пожелио2 би́ли смо пожељели2 би́ли сте пожељели2 би́ли су пожељели2
Aorist пожељех пожеље пожеље пожељесмо пожељесте пожељеше
Conditional I пожелио бих2 пожелио би2 пожелио би2 пожељели бисмо2 пожељели бисте2 пожељели би2
Conditional II4 би̏о бих пожелио2 би̏о би пожелио2 би̏о би пожелио2 би́ли бисмо пожељели2 би́ли бисте пожељели2 би́ли би пожељели2
Imperative — пожели — пожелимо пожелите —
Active past participle пожелио m / пожељела f / пожељело n пожељели m / пожељеле f / пожељела n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Further reading
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.