обучен

Bulgarian

Pronunciation
  • IPA(key): [oˈbut͡ʃɛn]

Participle

обу́чен • (obúčen)

  1. indefinite masculine singular past passive participle of обу́ча (obúča)

Macedonian

Pronunciation
  • IPA(key): [ˈɔbut͡ʃɛn]

Participle

обучен • (obučen)

  1. masculine singular adjectival participle of обучи (obuči)
  2. trained

Declension
Declension of обучен
masculine feminine neuter plural
indefinite обучен обучена обучено обучени
definite unspecified обучениот обучената обученото обучените
definite proximal обучениов обученава обученово обучениве
definite distal обученион обученана обученоно обученине

Serbo-Croatian

Etymology 1

Perfect passive participle of обу̀чити.

Adjective

о̀бучен (Latin spelling òbučen)

  1. trained (well-prepared)
Declension
indefinite forms
singular masculine feminine neuter
nominative обучен обучена обучено
genitive обучена обучене обучена
dative обучену обученој обучену
accusative inanimate
animate		 обучен
обучена		 обучену обучено
vocative обучен обучена обучено
locative обучену обученој обучену
instrumental обученим обученом обученим
plural masculine feminine neuter
nominative обучени обучене обучена
genitive обучених обучених обучених
dative обученим(а) обученим(а) обученим(а)
accusative обучене обучене обучена
vocative обучени обучене обучена
locative обученим(а) обученим(а) обученим(а)
instrumental обученим(а) обученим(а) обученим(а)
definite forms
singular masculine feminine neuter
nominative обучени обучена обучено
genitive обученог(а) обучене обученог(а)
dative обученом(у/е) обученој обученом(у/е)
accusative inanimate
animate		 обучени
обученог(а)		 обучену обучено
vocative обучени обучена обучено
locative обученом(е/у) обученој обученом(е/у)
instrumental обученим обученом обученим
plural masculine feminine neuter
nominative обучени обучене обучена
genitive обучених обучених обучених
dative обученим(а) обученим(а) обученим(а)
accusative обучене обучене обучена
vocative обучени обучене обучена
locative обученим(а) обученим(а) обученим(а)
instrumental обученим(а) обученим(а) обученим(а)

Further reading

Etymology 2

Perfect passive participle of о̀бӯћи.

Adjective

обу̀чен (Latin spelling obùčen)

  1. dressed (wearing clothes)
    obučen kao žena ― dressed like a woman
Declension
indefinite forms
singular masculine feminine neuter
nominative обучен обучена обучено
genitive обучена обучене обучена
dative обучену обученој обучену
accusative inanimate
animate		 обучен
обучена		 обучену обучено
vocative обучен обучена обучено
locative обучену обученој обучену
instrumental обученим обученом обученим
plural masculine feminine neuter
nominative обучени обучене обучена
genitive обучених обучених обучених
dative обученим(а) обученим(а) обученим(а)
accusative обучене обучене обучена
vocative обучени обучене обучена
locative обученим(а) обученим(а) обученим(а)
instrumental обученим(а) обученим(а) обученим(а)
definite forms
singular masculine feminine neuter
nominative обучени обучена обучено
genitive обученог(а) обучене обученог(а)
dative обученом(у/е) обученој обученом(у/е)
accusative inanimate
animate		 обучени
обученог(а)		 обучену обучено
vocative обучени обучена обучено
locative обученом(е/у) обученој обученом(е/у)
instrumental обученим обученом обученим
plural masculine feminine neuter
nominative обучени обучене обучена
genitive обучених обучених обучених
dative обученим(а) обученим(а) обученим(а)
accusative обучене обучене обучена
vocative обучени обучене обучена
locative обученим(а) обученим(а) обученим(а)
instrumental обученим(а) обученим(а) обученим(а)

Further reading
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.