вршити

Serbo-Croatian

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *vьršiti.

Pronunciation
  • IPA(key): /ʋřːʃiti/
  • Hyphenation: вр‧ши‧ти

Verb

вр́шити impf (Latin spelling vŕšiti)

  1. (transitive) to do, to perform, to act

Conjugation
Conjugation of вршити
Infinitive: вршити Present verbal adverb: вр́ше̄ћи Past verbal adverb: — Verbal noun: вр́ше̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present вршим вршиш врши вршимо вршите врше
Future Future I вршит ћу1
вршићу		 вршит ћеш1
вршићеш		 вршит ће1
вршиће		 вршит ћемо1
вршићемо		 вршит ћете1
вршићете		 вршит ће1
вршиће
Future II бу̏де̄м вршио2 бу̏де̄ш вршио2 бу̏де̄ вршио2 бу̏де̄мо вршили2 бу̏де̄те вршили2 бу̏дӯ вршили2
Past Perfect вршио сам2 вршио си2 вршио је2 вршили смо2 вршили сте2 вршили су2
Pluperfect3 би̏о сам вршио2 би̏о си вршио2 би̏о је вршио2 би́ли смо вршили2 би́ли сте вршили2 би́ли су вршили2
Imperfect вршах вршаше вршаше вршасмо вршасте вршаху
Conditional I вршио бих2 вршио би2 вршио би2 вршили бисмо2 вршили бисте2 вршили би2
Conditional II4 би̏о бих вршио2 би̏о би вршио2 би̏о би вршио2 би́ли бисмо вршили2 би́ли бисте вршили2 би́ли би вршили2
Imperative — врши — вршимо вршите —
Active past participle вршио m / вршила f / вршило n вршили m / вршиле f / вршила n
Passive past participle вршен m / вршена f / вршено n вршени m / вршене f / вршена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.