верити

Serbo-Croatian

Alternative forms

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *věriti.

Pronunciation
  • IPA(key): /ʋêriti/
  • Hyphenation: ве‧ри‧ти

Verb

ве̏рити pf (Latin spelling vȅriti)

  1. (transitive, reflexive) to engage (to bind through legal or moral obligation to marry)
  2. (transitive) to betroth

Conjugation
Conjugation of верити
Infinitive: верити Present verbal adverb: — Past verbal adverb: ве̏рӣвши Verbal noun: —
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present верим вериш вери веримо верите вере
Future Future I верит ћу1
верићу		 верит ћеш1
верићеш		 верит ће1
вериће		 верит ћемо1
верићемо		 верит ћете1
верићете		 верит ће1
вериће
Future II бу̏де̄м верио2 бу̏де̄ш верио2 бу̏де̄ верио2 бу̏де̄мо верили2 бу̏де̄те верили2 бу̏дӯ верили2
Past Perfect верио сам2 верио си2 верио је2 верили смо2 верили сте2 верили су2
Pluperfect3 би̏о сам верио2 би̏о си верио2 би̏о је верио2 би́ли смо верили2 би́ли сте верили2 би́ли су верили2
Aorist верах вераше вераше верасмо верасте вераху
Conditional I верио бих2 верио би2 верио би2 верили бисмо2 верили бисте2 верили би2
Conditional II4 би̏о бих верио2 би̏о би верио2 би̏о би верио2 би́ли бисмо верили2 би́ли бисте верили2 би́ли би верили2
Imperative — вери — веримо верите —
Active past participle верио m / верила f / верило n верили m / вериле f / верила n
Passive past participle верен m / верена f / верено n верени m / верене f / верена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

References
This article is issued from Wiktionary. The text is licensed under Creative Commons - Attribution - Sharealike. Additional terms may apply for the media files.